28 мај Nadbubrežna žlezda
Nadbubrežna žlezda je endokrina žlezda koja se nalazi iznad svakog bubrega.
Podeljena je na dva glavna dela: koru nadbubrežne žlezde i srž nadbubrežne žlezde.
Svaki deo ima drugačiju strukturu i funkciju i luči različite hormone.
Adrenalna kora:
Kora nadbubrežne žlezde je spoljašnji sloj nadbubrežne žlezde i čini oko 80% zapremine žlezde.
Podeljena je na tri zone: zona glomeruloze, zona fasciculata i zona reticularis.
Zona glomerulosa: Ovaj krajnji sloj korteksa nadbubrežne žlezde proizvodi mineralokortikoide, prvenstveno aldosteron.
Aldosteron pomaže u regulisanju ravnoteže jona natrijuma i kalijuma u telu, što je važno za održavanje krvnog pritiska, zapremine krvi i ravnoteže elektrolita.
Zona fasciculata: Ovaj srednji sloj kore nadbubrežne žlezde proizvodi glukokortikoide, prvenstveno kortizol.
Kortizol igra ključnu ulogu u odgovoru tela na stres i pomaže u regulisanju metabolizma glukoze, krvnog pritiska i imunološke funkcije. Takođe je uključen u regulaciju upale i odgovor tela na povrede i infekcije.
Zona reticularis: Ovaj unutrašnji sloj korteksa nadbubrežne žlezde proizvodi androgene, prvenstveno dehidroepiandrosteron (DHEA).
Androgeni su muški polni hormoni, ali su u manjim količinama prisutni i kod žena. Kod oba pola, DHEA se može pretvoriti u testosteron i druge androgene, koji igraju važnu ulogu u razvoju sekundarnih polnih karakteristika.
Srž adrenalne žlezde:
Srž nadbubrežne žlezde je unutrašnji deo nadbubrežne žlezde i nalazi se u centru žlezde.
On je odgovoran za proizvodnju kateholamina, koji uključuju adrenalin (epinefrin) i noradrenalin (noradrenalin).
Ovi hormoni se oslobađaju kao odgovor na stres i pomažu da se telo pripremi za odgovor „bori se ili beži“ povećanjem otkucaja srca, krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi. Oni takođe izazivaju vazokonstrikciju u određenim delovima tela, preusmeravajući protok krvi u mozak, srce i mišiće.
Nadbubrežna žlezda igra ključnu ulogu u odgovoru tela na stres, a njeni hormoni pomažu u regulisanju mnogih važnih fizioloških procesa, uključujući krvni pritisak, metabolizam glukoze i imunološku funkciju.
Pored svoje uloge u odgovoru na stres, nadbubrežna žlezda takođe pomaže u regulisanju ravnoteže elektrolita, ravnoteže tečnosti i odgovora tela na upalu i infekciju.
Hormonski poremećaji:
Poremećaji nadbubrežne žlezde mogu dovesti do hormonske neravnoteže i niza simptoma.
Adrenalna insuficijencija, takođe poznata kao Addisonova bolest, nastaje kada korteks nadbubrežne žlezde ne proizvodi dovoljno kortizola i drugih hormona. Simptomi adrenalne insuficijencije mogu uključivati umor, slabost, gubitak težine i nizak krvni pritisak.
Cushingov sindrom, sa druge strane, nastaje kada nadbubrežni korteks proizvodi previše kortizola. Simptomi Cushingovog sindroma mogu uključivati povećanje telesne težine, visok krvni pritisak i slabost mišića.
Drugi poremećaji koji mogu da utiču na nadbubrežnu žlezdu uključuju feohromocitom, redak tumor medule nadbubrežne žlezde koji izaziva prekomerno lučenje kateholamina, i urođenu hiperplaziju nadbubrežne žlezde, grupu genetskih poremećaja koji utiču na proizvodnju hormona nadbubrežne žlezde.