Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis, Mycoplasma genitalium, Ureaplasma urealyticum, Ureaplasma parvum, Neisseria gonorrhoeae, Trichomonas vaginalis, HPV 16, HPV 18, Herpes symplex virus 1/2 , Gardnerella vaginalis, Candida albicans

Opis analize

Seksualno prenosive infekcije (SPI) nastaju kao rezultat uticaja oportunističke i patogene mikroflore na organe genitourinarnog trakta. Ova sveobuhvatna analiza uključuje 12 najčešćih i klinički značajnih patogena polno prenosivih infekcija. Profil uključuje: • Citomegalovirus; • Herpes simplex virus (HSV) tip 1, tip 2; • humani papiloma virus (HPV) tip 16; • humani papiloma virus (HPV) tip 18; • Chlamydia trachomatis; • Mycoplasma hominis; • Mycoplasma genitalium; • Ureaplasma urealyticum; • Ureaplasma parvum; • Neisseria gonorrhoeae; • Trichomonas vaginalis; • Gardnerella vaginalis; • Candida albicans. Za dijagnozu polno prenosivih bolesti mogu se koristiti različite metode: bakteriološka kultura, serološki testovi (ELISA) i molekularne dijagnostičke metode. Jedno od najtačnijih, najpouzdanijih i najbržih dijagnostičkih metoda je metoda PCR u realnom vremenu. Uz njegovu pomoć moguće je identifikovati u uzorku biološkog materijala, na primer, u brisu uretre, cervikalnog kanala ili vagine, fragmente genetskog materijala (DNK) infektivnog agensa. PCR dijagnostika je visoko osetljiva metoda i omogućava vam da identifikujete patogen čak i ako je njegov sadržaj u uzorku nizak. Citomegalovirus – pripada porodici rasprostranjenih Herpesvirusa, koji ostaje aktivan na sobnoj temperaturi. Izvor patogena je nosilac virusa. Citomegalovirusna infekcija se odlikuje dugotrajnim latentim periodom sa periodičnim oslobađanjem virusa u životnu sredinu. Jednom u telu, virus se može lokalizovati u biološkoj tečnosti, u raznim organima i tkivima. Kod ljudi sa normalnim imunološkim odgovorom, tok infekcije je bez komplikacija. Rizične grupe su trudnice, starije osobe, osobe zaražene HIV-om, deca. Humani papiloma virus (HPV) – najonkogeniji tipovi uključuju HPV tip 16 (HPV 16). Izaziva značajan udeo teških displazija i karcinoma grlića materice kod žena. Kod muškaraca ova vrsta virusa može izazvati Boven-ovu bolest (intraepidermalni rak), karcinom skvamoznih ćelija i druge maligne tvorevine. Ova vrsta papiloma virusa prenosi se uglavnom seksualnim putem (vaginalnim, analnim i oralnim kontaktom). Ljudski papiloma virus 18 (HPV 18) jedan je od najopasnijih u grupi papiloma virusa. Rasprostranjen je i ukupno sa virusom HPV 16 čini približno 45% svih otkrivenih vrsta papiloma virusa. HPV 18 pripada virusima sa visokim stepenom onkogenog rizika: bez lečenja u gotovo 100% slučajeva izaziva maligne bolesti grlića materice ili genitalija kod žena. Kod muškaraca, HPV tip 18 može izazvati rak anusa i penisa. Virusi Herpes simplex-a tipa 1 i tipa 2 (HSV 1 i HSV 2) pripadaju porodici Herpesvirida. Prema statistikama, više od 90% ljudi na Zemlji je zaraženo ovim virusom. Ovu infekciju karakteriše hronični rekurentni tok i doživotna cirkulacija patogena u telu. Izvor zaraze je bolesna osoba ili nosilac virusa koji virus oslobađa u životnu sredinu; infekcija se vrši uglavnom kontaktom: uz ljubljenje, seksualni kontakt; kapljicama u vazduhu, moguća je i intrauterina infekcija fetusa od zaražene majke i tokom prolaska kroz rodni kanal; sa transfuzijom krvi i transplantacijom organa.  Chlamydia trachomatis je isključivo ljudski parazit, izazivajući trahom, urogenitalne bolesti, neke oblike artritisa, konjunktivitis i upalu pluća novorođenčeta. Infekcija hlamidijom se obično javlja seksualnim kontaktom, ali se prenos ne dešava uvek.. Žene su podložnije hlamidiji. Period inkubacije je od 2 nedelje do 1 meseca. Glavni putevi infekcije su direktni (vaginalni, analni odnosi) ili indirektni (korišćenje zajedničkih sauna, kupki itd.). Mycoplasma hominis se odnosi na oportunističke mikroorganizme genitourinarnog sistema, koji su sposobni, pod određenim uslovima, da izazovu uretritis, cistitis, cervicitis, inflamatorne bolesti karličnih organa, postpartalne i post-abortusne komplikacije i neke druge bolesti. Učestalost otkrivanja genitalnih miko- i ureaplazmi, u zavisnosti od ispitanih kontingenata i vrste proučavane patologije, značajno varira. Prema različitim autorima, ovi mikroorganizmi se kod zdravih muškaraca i žena nalaze u 5-50% (kod muškaraca 2-3 puta ređe nego kod žena), a kod obolelih od negonokoknog uretritisa u 30-65%, od cistitisa u 60 -75%, od cervicitisa u 20-56%, od upalnih bolesti male karlice – u 41-77%, kod neplodnosti u 22-85% slučajeva. Mycoplasma genitalium je najpatogeniji predstavnik mikoplazmi – mikroorganizama koji mogu parazitirati na membrani spermatozoida i epitelu sluznice urogenitalnih organa. Glavni put infekcije je polni, ali je moguć i vertikalni – od bolesne majke do deteta tokom trudnoće ili porođaja. Mikoplazmoza se otkriva kod 50-60% pacijenata koji pate od hroničnih bolesti genitourinarnog sistema. Takođe, kod 5-15% zdravih pojedinaca, ukazuje na postojanje asimptomatskog oblika infekcije. Aktivacija asimptomatskog oblika mikoplazmoze je moguća sa smanjenjem imuniteta u pozadini hipotermije, stresa, tokom trudnoće. Trajanje latentnog perioda bolesti je 3-5 nedelja, u proseku 15-19 dana. Bakterije Ureaplasma urealyticum / Ureaplasma parvum su uzročnici opasne bolesti – ureaplazmoze. Otprilike 40% ljudi zaraženih ureaplazmom nije svesno zaraze, jer je bolest asimptomatska. Prenošenje bakterija moguće je polnim odnosom, od buduće majke do fetusa u vreme porođaja ili čak tokom trudnoće. Period inkubacije je približno mesec dana. Gonokok (Neisseria gonorrhoeae) je gram negativna bakterija koja uzrokuje jednu od najčešćih polno prenosivih bolesti – gonoreju. Većina slučajeva (oko 80%) su seksualno aktivne osobe između 16 i 30 godina. Infekcija se prenosi nezaštićenim polnim kontaktom sa bolesnom osobom. Kod žena je gonoreja najčešće asimptomatska; teški simptomi se javljaju samo tokom perioda razvoja komplikacija. S tim u vezi, patogen se često otkriva slučajno, na primer, tokom preventivnog pregleda. Zanemarena bolest dovodi do činjenice da gonokok ulazi u krvotok i širi se po celom telu, uzrokujući zarazni meningitis, gonokoknu sepsu, artritis. Trichomonas vaginalis je najjednostavniji uzročnik bolesti genitourinarnog sistema, uzrokovan najjednostavnijim jednoćelijskim organizmom, trihomonijazom. Ovo je jedno od najčešćih polno prenosivih bolesti. Kod žena je vagina pogođena, kod muškaraca, uretra i prostata. Izvor infekcije je pacijent sa infekcijom trihomonasom ili prenosilac bakterija. Period inkubacije – do prvih simptoma u proseku je 10 dana. Među polno prenosivim bolestima, trihomonijaza se smatra najčešćom. Gardnerella vaginalis je gram negativna bakterija koja u malim količinama može biti prisutna u normalnoj mikroflori. U nekim slučajevima, gardnerela može izazvati uretritis, prostatitis ili epididimitis. Kod žena, u nekim slučajevima, primećuje se porast broja gardnerela sa smanjenjem broja laktobacila koji proizvode mlečnu kiselinu. To je moguće usled lavaže, upotrebom vaginalnih kontraceptiva, intrauterinog uređaja i čestom promenom seksualnih partnera. Candida albicans je najčešći uzročnik kandidijaze. Kod oko 60% zdravih odraslih osoba ove gljivice se nalaze u usnoj duplji i kod 12% žena u vagini. Gljivice kvasca su obično u ravnoteži sa ostalim predstavnicima bakterijske flore i ne uzrokuju nikakve zapaljenske promene („zdrava kočija“).

Indikacije za ispitivanje

Procena mikroflore genitourinarnog trakta i otkrivanje polno prenosivih infekcija. Otkrivanje polno prenosivih infekcija kod seksualnog partnera; planiranje trudnoće.

Ometajući faktori

Antibiotska terapija može dovesti do lažno negativnog rezultata smanjenjem količine patogena.

Razlozi za odstupanje rezultata (pozitivni rezultati)

Prisustvo jedne ili više ispitivanih infekcija.

Razlozi za odstupanje rezultata (negativni rezultati)

Nema infekcije.

Važna informacija

Skrećemo vam pažnju da je uzimanje biomaterijala za ispitivanje kod dece mlađe od 15 godina moguće samo u prisustvu roditelja ili zakonskih zastupnika. Posle 15 godina prisustvo roditelja ili zakonskog zastupnika nije potrebno.